Svi smo u detinjstvu imali neke male rituale, omiljenu hranu ili mesta koja smo obilazili, a kojih se i dalje rado sjećamo. Sestra i ja smo svaki raspust provodile kod majke i dide, i tamo imale omiljenu slastičarnu. Ljeti smo u toj slastičarnici jele “kačamak“ (kombinacija šampite i sladoleda) a zimi smo pile po meni najlepši topli napitak, salep. Salep se pije sa dosta cimeta, pažljivo i polako, obzirom da se pije vruć, ali sam ja nekako uvek uspevala da se opečem. U školu odavno ne idem, bake i deke više nema, a te male stvari koje nas vrate u neke lepe trenutke u detinjstvu, na žalost ne možemo baš uvijek da nađemo. Salep godinama nisam pila, bez preterivanja, skoro dve decenije, i kada se raspitujem za taj napitak, ljudi uglavnom vrte glavom i kažu da nisu čuli za tako nešto. Srećom, nedavno sam na putu (sa kog sam donela divan šafran o kom smo pričali), ispred muzeja koji sam obilazila, naišla na uličnog prodavca vrućeg i mirisnog salepa. Bio je to baš taj dobro poznati ukus i miris, a salep je bio gust, kremast i vreo kao što je bio onaj koji sam pila pre 20 godina. Ako se pitate zašto uopšte pominjem salep, odgovor je prost-salep je vrlo korisan, naročito tokom zimskih meseci.
Salep je poseban napitak koji se pripremao, i priprema u Turskoj, i to uglavnom tokom zimskih meseci. Sezona uživanja u salepu je od oktobra do aprila, i tokom tih meseci, salep se mogao kupiti na ulicama upravo iz velikih kazana oko kojih su se ljudi okupljali da se ugreju. U 17. veku je bio popularan i u Engleskoj, gde se najčešće služio uz tost i puter. Salep se pravi od praha koji se dobija mlevenjem sušene lukovice posebne vrste orhideje koja raste na jugu Turske, a kod nas se, osim od uveženog praha, pravio i od kaćuna. Kako je za malu količinu praha potrebno mnogo biljaka, nestručno branje je dovelo do toga da su biljke od kojih se napitak pravi sada zaštićene. Izvoz pravog salepa više nije dozvoljen, i onaj kog ima na tržištu je uglavnom pun aroma i skorba. Isti taj se može kupiti u prodavnicama u Turskoj, a retko gde možete naći onaj pravi.
Pravi salep nije služio samo za uživanje, već se koristio i kao lek. Ima pozitivno dejstvo na upalne procese sluzokože usta, pa se ;esto koristio baš za lečenje desni. Takođe, salep podstiče lučenje sluzi i oblaganje želudačne sluznice, pa je bio pomoćno sredstvo i u lečenju ulkusne bolesti. Koristio se za umirivanje stomačnih tegoba, ali je, opet zbog lučenja i razmekšavanje sluzi, bio odličan i za respiratorne bolesti. Smatralo se da deluje i kao afrodizijak, ali se ipak mnogo više koristio zbog pozitivnog uticaja na digestivni trakt.
Ukoliko uskoro planirate da putujete u Tursku, obavezno se raspitajte gde ima pravog salepa, sigurno će vam se svideti. Probajte da nađete i prah, na pijacama ga sigurno ima, a bila bih vam veoma zahvalna ako bi i meni doneli malo.
Piše: J.M.