U današnje doba tehnologije i raznih električnih naprava koje nam uveliko olakšavaju poslove u kući ili na poslu, rijetko ko nalazi vremena da sam sebi samelje kahvu, starim bosanskim mlinom. A neko, pak, nikad nije u rukama držao tu čudnu napravu, niti pržio kahvu, već uzima onu iz trgovina,već samljevenu, a ni ne zna koji je to užitak izdvojiti vrijeme za njegovanje naše bošnjačke tradicije. Zrna kahve su se obično stavljala u takozvani šiš, odnosno malu napravu u kojoj su se pržila ravnomjerno zato što se šiš stalno okretao. Ali, može se jednostavno pržiti i u običnim tepsijama. Kada se zrna počnu ljuštiti i postanu tamnija, vrijeme je da tepsiju skinete sa vatre, sačekate da se ohlade i onda počnete mljeti u mlinu. Mlin ima nekoliko dijelova.
Prvi je tzv. “čekalo”, odnosno ručkica koja se okreće i pokreće oštrice da melju zrna. Iznad oštrica je otvor u koja se ubacuju zrna kahve, a ispod oštrica izlazi već samljevena kahva. Korištenje ručnog mlina je mnogo poželjnije iz razloga što se oštrice električnog mlina brzo pregriju, te se kahva preprži i ima loš ukus, a uz to je i jednostavniji, manji, praktičniji i ne treba vam utičnica za njega.A vjerujem da bi fildžan kahve koju ste vi ispržili, samljeli i ispekli bio mnogo ljepšeg ukusa i više biste uživali u tom fildžanu, nego da ste sve dobili na izvolite. Pa nije u tome ćejf! Ćejf je u vlastitom trudu i samom doživljaju tog pomalo starinskog običaja. Stariji se znaju često našaliti i reći kako je prije bilo lahko prepoznati Bosanku na plaži jer bi imala plavi krug na pupku od mlina za kahvu.
Piše: Ajla Šabić